Екскурзија ученика виших разреда

Потрошач сам, желим да знам…
14. marta 2019.
Опет креће пролеће…
20. marta 2019.

Екскурзија ученика виших разреда

Крушчић – Деспотовац

У  организацији агенције „Еуролајн-Пекез“ из Сомбора реализована је дводневна екскурзија ученика виших разреда.14. и 15.03.2019. Након неколико сати вожње,  прва дестинација је Смедеревска твеђава.  Од водича смо добили основне инфирмације о градњи и значају тврђаве . Тврђаву  је на ушћу реке Језаве у Дунав у другој четвртини XV века (од 1428. године) подигао деспот Србије Ђурађ Бранковић (1427—1456), по њој назван Смедеревац. Тврђава је по свом типу класична водена ,опкољена је Дунавом и Језавом, а са југа вештачким шанцем који повезује две реке, равничарско утврђење , а за узор приликом градње узет је Цариград и његови бедеми. Према својој површини од 10ha 41a 14m² представља једну од највећих тврђава у Европи и највећу тог типа. Турци је заутимају 1459. године чиме Србија  губи независност.

Следеће место које смо посетили је  етно село „Моравски конаци“ које се налази  на самом излазу из Велике Плане. Насеље се састоји од аутохтоних старих кућа. У оквиру насеља је језеро са 9 острва, својеврстан излижбени простор старог намештаја и покућства, пешачке стазе где су ученици уживали у шетњи у природи. 

Затим стижемо до манастира Копорин који је код Велике Плане где нам је монахиња испричала историју манастира . То је православни манастир са црквом Светог Стефана   који припада Епархији браничевској Српске православне цркве. Манастирска црква подигнута је за време владавине деспота Стефана (1389–1427) уз чији портрет је сачуван натпис са титулом деспота коју је Стефан Лазаревић стекао после битке код Ангоре 1402. године. О ктитору као и о времену подизања храма нема података. Била је у рушевном стању до 1880. године када је почела прва обнова и дозидана јој је припрата. Касних педесетих и током шездесетих година 20. века рађена је конзервација архитектуре и живописа.

Обишли смо Природњачки центар Србије у Свилајнцу који представља спој науке, образовања, забаве и туризма на једном месту. Такав концепт чини га јединственим у овом делу Европе. Отворен је 29. јуна 2015. године.Атрактивност Природњачког центра Србије огледа се у јединству великог изложбеног (музејског) простора и забавног дино-парка на отвореном. Музејски део Природњачког центра нисмо могли да обиђемо пошто је у току била промена поставки. Највећи део Дино парка заузима јединствена поставка диносауруса у њиховим живим облицима и аутентичном окружењу. У парку се налази преко 20 реплика различитих врста диносауруса, од којих је највећа реплика Диплодокуса висока 11, а дугачка 20 метара.

Следећа дестинација је кућа Стевана Синђелића која се налази у селу Грабовац у општини Свилајнац. Као типична грађевина моравског типа какве су подизане крајем 18. и почетак 19. века, своје постојање везује за име Стевана Синђелића (1770—1809), расинског војводе и српског војсковође из Првог српског устанка. Поред историјског значаја то је  редак примерак сачуваног народног градитељства па је важно културно добро. 

У поподневним часовима стижемо у Деспотовац , место које се први пут помиње 1381. године као село Војник  у повељи кнеза Лазара.За време турске владавине ово село  је неколико пута расељавано и насељавано да би тек 1882. године указом краља Милана Обреновића добило име у част деспота Стефана Лазаревића . Смештај је у ресторану са коначиштем „TLS Compani“. После распореда ученика по собама организована је вечера, зарим шетња градом , забава у дискотеци до поноћи а затим дружење у просторијама објекта.

Следећи дан је почео доручком око 7 и 30.  Након доручка, паковања и смештања ствари у аутобус кренули смо пут Ресавске пећине.

То  је заштићени споменик природе и сврстава се у заштићено подручје прве категорије ,природна добра националног значаја. Ресавска (Дивљаковачка) пећина је на 20 km од Деспотовца, у кречњачком брду Бабина Глава, на ободу крашког поља Дивљаковац, код села Јеловац. Спада међу највеће и најлепше пећине у Србији. Дуга је 4,5 km. Сви делови пећине, осим Улазне дворане, богати су кристалном калцитном орнаметиком. Заступљене су скоро све врсте пећинских украса.  Пећина је до сада детаљно истражена у дужини од 2830 m, а за посетиоце је уређено око 800 m.

 Манастир Манасија или Ресава је наше следеће одредиште. Један  је од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе и најзначајнија грађевина која припада „Моравској школи“. Припада Епархији браничевској Српске православне цркве.Манастир Манасија је задужбина деспота Стефана Лазаревића почео је да се зида 1407, а градња је окончана 1418. године.   Доста се у то време размишљало о одбрани и заштити па је цео комплекс  опасан великим зидовима . То је била моћна целина која се састојала од 11 кула, а од њих се истицала донжон кула, познатија као Деспотова кула. Главни објекат манастирског комплекса је црква Свете Тројице која према свом просторном склопу и архитектонском решењу спада међу најлепше цркве моравског стила. Иако је сачувана тек трећина фресака у манастиру, живопис Манасије спада у ред највећих домета средњовековног сликарства.  Поред архитектонске вредности има и културно-историјски значај, јер је у њој радила Ресавска преписивачка школа.

Васпитно-образовне циљеви и задаци су у потпуности остварени. Ученици су упознали природне лепоте, културно, историјско и духовно наслеђе наше земње чиме се подстиче њихово интересовање за истраживање и мотивација за учење. Дружење на екскурзији развија  социјализацију и солидарност код ученика. 

Јадранка Лазаревски

Фото галерија

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *