Хуманитарна акција мото удружења ,,Вепровац“
28. април 2014.
Осмаци посетили живинарску фарму
12. мај 2014.
Крушчић- Орашац- Аранђеловац- Опленац- Деспотовац
Дана 04.05.2014. године изведена је дводневна екскурзија за ученике од петог до осмог разреда на релацији Крушчић- Орашац- Аранђеловац- Опленац- Деспотовац, у сарадњи са агенцијом „Euro line- PEKEZ“- Сомбор. Превоз је органозован аутобусом високе класе, а на екскурзију је кренуло 62 ученика, 4 наставника, 1 учитељица, туристички водич из агенције и лекар.
Први дан, након поласка, у 7 часова преко Новог Сада и Београда, уз успутна стајања и одмор стижемо до Орашца, села у којем је 1804. год. донета одлука о дизању устанка против Турака. У знак сећања на овај датум подигнут је меморијални комплекс – спомен-обележје у Марићевића јарузи, Црква светог Вазнесења Господњег, школа Први српски устанак, споменик вожду Карађорђу и музеј. Музејска поставка историјског музеја приказује Србију пред устанак, почетак устанка и збор у Орашцу, Карађорђа Петровића, велике битке устнака, организацију војске, организацију власти у Србији 1804-1813, просвету и школство Устаничке Србије и војни слом устнака 1813.
Настављамо пут до Аранђеловца и стижемо до пећине Рисовача која представља станиште човека из леденог доба и једно од најпознатијих налазишта палеолита у Европи. Као природан објекат права је реткост не само за науку него и за посетиоце који желе да сазнају нешто о човековој прошлости. Године 1953. почела су археолошка испитивања и откривени су фосили пећинског медведа, мамута, рунастог носорога, бизона, пећинског лава, леопарда, пећинске хијене, јелена итд. Откопана је пећина у дужини од 187 метара са дворанама од корала разних облика и боја и са предметима и украсима којима се служио прачовек.
После краћег одмора и паузе настављамо пут до Тополе и долазимо до Задужбинског комплекса на Опленцу. Прво смо посетили кућу краља Петра. Петрова кућа служи као музеј-галерија, са тематском поставком везаном за династију Карађорђевић или презентацију разних културних дешавања у оквиру комплекса. У њој су смештене и канцеларије Задужбине.
У кући се налази изложен низ докумената, уникатних, као и личних предмета чланова краљевске породице од вредности. Обилазак Виноградареве куће- музеја и цркве Св.Ђорђа уз пратњу кустоса. Црква је монументална у српско-византијском стилу са прелепим мозаицима, има крипту, односно просторије испод цркве у којој се сахрањују преминули чланови краљевске породице.
После обиласка Задужбинског комплекса и краће паузе, настављамо пут према Деспотовцу. Стижемо око 18 часова до ресторана са коначиштем „TLS Company“. Објекат је нов, све собе имају купатило, ТВ, интернет. У склопу објекта постоји и сала за организовање журки. После смештаја по собама, вечера је била око 19 часова, затим мали предах и одмор, а потом одлазак у дискотеку где су ученици могли да се опусте и друже уживајући и слушајући музику. После дуге ноћи обрадовао нас је тек сванули дан и доручак који је био у 8 часова.
После доручка одлазимо у манастир Манасија, задужбину деспотa Стефана Лазаревића. Манастирска црква је посвећена Светој Тројици. Цео комплекс је опасан великим зидовима који су служили за одбрану. То је била утврђена целина која се састојала од укупно 11 кула, од којих се истицала донжон кула, познатија као Деспотова кула. Иако је сачувана тек трећина фресака у манастиру, живопис Манасије спада у ред највећих домета средњовековног сликарства.
Током радова на реконструкцији манастирске цркве у Манасији почетком XXI века, откривени су земни остаци, за које руководилац тих радова, археолог Марин Брмболић, сматра да припадају деспоту Стефану. ДНК анализа тих остатака је са 99,9% тачности потврдила да се ради о сину кнеза Лазара.
Потом, крећемо се према Ресавској пећини која спада у највеће и најлепше пећине у Србији. За пећину су знали само чобани који су се склањали од невремена са стадима оваца. Један од чобана је открива 1962. године са свилајначким планинарима. Њен изворни назив је био Дивљаковачка пећина по крашком пољу у коме се налази. Дужина пећине је 4.500 метара, од чега је истражено до 2.850 метара, а део за туристички обилазак је дуг око 800 метара. Накит пећине почиње од самог улаза који се налази на 485 m надморске висине. Настаје растварањем калцијум карбоната, а боја зависи од минерала кроз који прође вода. Накит се појављује у три боје, а то су црвена, жута и бела. Најдоминантнијиа је црвена боја која потиче од оксида гвожђа, бела потиче од кристалног калцијума, а жута од примеса глине.
Враћамо се у хотел, око 13 часова био је организован ручак, мали предах, а затим полазак према Великој Пални. Из аутобуса нас водич упићује и даје основне информације о цркви Покајница, како је подигнута на месту где је, на драматичан начин убијен вожд Карађорђе Петровић. Настављамо до манастира Копорин.
Манастир Копорин са Црквом Светог Стефана је споменик културе од великог значаја налази се на ободу разуђеног градског насеља Велике Плане при граничном појасу са Смедеревском Паланком.
Манастирска црква подигнута је за време владавине деспота Стефана (1389—1427) уз чији портрет је сачуван натпис са титулом деспота коју је Стефан Лазаревић стекао после Битке код Ангоре 1402. године, на основу чега се датује сликарство. О ктитору као и о времену подизања храма нема података. Била је у рушевном стању до 1880. године када је почела прва обнова. Касних педесетих и током шездесетих година 20. века рађена је конзервација архитектуре и живописа. Љубазна монахиња Англелина испричала нам је занимљивости из историје манастира, посетили смо бунар и чесму која се налази у близини цркве, направили паузу и креули око 16 и 30 часова даље, враћајући се за Крушчић са успутним паузама. Ипред школе смо стигли у 21 час.
Сматрамо да је ова екскурзија у потпуности испунила васпитно-образовне циљеве и задатке. Ученици су упознали тековине духовне културе и уметничке вредности стваране кроз историју, што ће подстаћи уметничко изражавање и њихово стваралаштво. Свакак, ово је била права прилика да кроз дружење, у опуштеној атмосфери, развијају и испоље узајамну солидарност и одговорност, дух заједништва, оптимизма и реалнијег схватања живота.
Извештај сачинио:
Горан Ерић, наставник српског језика
