Извештај са дводневне екскурзије од 5. до 8. разреда 18. и 19. мај 2017.

„Природа на длану“
18. maja 2017.
Посета Средњој стручној школи у Црвенки
23. maja 2017.

Извештај са дводневне екскурзије од 5. до 8. разреда 18. и 19. мај 2017.

Крушчић-Хопово-Коренита-Тршић-Липница-Гучево-Бања Ковиљача-Крушчић

Сунчаног јутра, 18. маја 2017. године, ученици од петог до осмог разреда наше школе кренули су на дводневну екскурзију. Агениција «Еуролајн- Пекез» из Сомбора се побринула око беспрекорне организације целе екскурзије. Путовање је организовано удобним аутобусом, а на екскурзију је кренуло 56 ученика, један педагошки асистент, четири наставника, лекарка и стручни водич. После провере аутобуса, ученици су се удобно сместили и кренули смо око 8 часова.

Након успутне паузе и доручка стижемо на наше прво одредиште- манастир Хопово.

Налази се на благој падини јужних обронака Фрушке горе, недалеко од Ирига. Удаљен је свега стотинак метара од магистралног пута Рума – Нови Сад, те је један од најприступачнијих фрушкогорских манастира. Манастир Ново Хопово, заједно са Крушедолом, по својој архитектури, просветној улози, историји богатој културним, верским и политичким догађајима, један је од најзначајнијих манастира у Србији, а посебно међу фрушкогорским манастирима. Љубазни искушеник сачекао нас је у цркви  светог Николе и одржао кратко предавање о историји манастира, архитектури, сликарству као и о највећем богатству манастира а то су мошти светог Теодора Тирона које се чувају у кивоту у цркви.

Настављамо путовање до нашег следећег одредишта- село Коренита где се налази манастир Троноша.

Манастирска црква посвећена је Ваведењу Пресвете Богородице. Оштећена је и током Другог светског рата. Поново је обновљена 1961. године и отада манастирски комплекс поприма данашњи изглед. Данашњи манастирски комплекс чине: црква, нови конак са пространом трпезаријом, изложбени простор и Музеј Вуковог раног школовања. Цео манастирки комплекс је складан и прилагођен туристичком боравку.
 За манастир Троношу везан је један од најлепших народних обичаја: Ратарске свеће. Два суседна села скупљају прилоге и прилажу манастиру Троноши, у воску изливене свеће за Велики четвртак. Свеће су високе око 2м и тешке преко 50 кг. Ни у најтежим данима историје овог краја, овај обичај није прекидан.
 Недалеко од манстира Троноше, налази се десетоцевна бетонска чесма са хладном изворском водом, коју народно предање приписује деветорици браће Југовића и старом Југ – Богдану. Изнад чесме издиже се капела светог Великомученика Пантелејмона. Првобитна чесма и капела, по народном предању подигнуте су уочи Косовске ботке 1388. године. Много пута су кроз историју рушене. Садашња капела са чесмом подигнута 1968. године.

После краће паузе и предаха настављамо ка Тршићу, родном месту Вука Стефановића Караџића. Стижемо до Вукове спомен-куће где нам је кустос одржао кратко предавање.

Вук Стефановић Караџић рођен је 1787. године у Тршићу у кући плетари, коју је подигао његов деда Јоксим Бандула. Вукова породица се населила у Тршићу, напустивши Херцеговину, бежећи од турске освете. Родну кућу, како је он сам забележио, Турци су за време Карађорђеве владавине палили десет пута.

На месту првобитне куће, Гајо Матић и Којо Марјановић, мештани Тршића, да би сачували од заборава, поболи су велики храстов крст, 1897. године, у време преноса Вукових посмртних остатака из Беча у Београд. Тај храстов крст и данас стоји у Вуковој спомен-кући у Тршићу.

Поводом 100 година Вукове смрти (1964. године) студентске радне бригаде на радној акцији „Тршић 64″ су подигле амфитеатар са позорницом, који одговара потребама организовања Вуковог сабора и Ђачког Вуковог сабора, а 1987. године Тршић добија целовит изглед као културно-историјско споменичка целина. Такође је изграђен пут од Вукове куће до манастира Троноша. Ученици су имали прилику да обиђу комплекс и виде како се некада живело и радило. Уследио је одмор и обилазак осталих, успутних – вредних знаменитости као и уживање у лепој природи тршићког краја.

Након Вукове спомен -куће крећемо ка селу Липници у посету башти Рајска долина, Живка Панића. Љубазни домаћин нас је сачекао на свом имању које се протеже на више од једног хектара где смо имали прилику да видимо ретке биљке и животиње које гаји Живко. Упознао нас је са ретким цветом са Суматре, затим са анђеоским трубама, магнолијама у 15 различитих боја, дрвенастим божурима, локвањима, кестеном црвеног цвета, џиновским ђурђевком. Највећу атракцију овде за ученике је представљао гавран Гвозден кога је домаћин научуо да прича. После обиласка и предаха крећемо ка Гучеву.

Око 19 часова стижемо на Гучево у одмаралиште Видиковац.

Гучево, је шумовита планина која је наткрила Бању Ковиљачу с јужне стране. Планина и Бања су два недељива појма, јер се условљавају и на сто начина спајају и прожимају. На само 4 км од Подрињске лепотице Бање Ковиљаче, на надморској висини од 550 м., која несумњиво представља рај за уживаоце у природним лепотама, налази се Угоститељски комплекс “Видиковац”. Након расподеле ученика по собама у 20 часова органиѕована је вечера, а потом су ученици могли да уживају у садржајима ко ји пружа ово одмаралиште. Бујна вегетација околине, терени за разне спортске садржаје и свакако дискотека у којој су ученици имали незабораван провод од 22 часа до поноћи. Дружење ученика је настављено у објекту «до касних сати».

Други дан је започео раним буђењем, а за поједине и касним неспавањем око 7и30 часова. Доручак је био заказан у 8 часова, након доручка предах, паковање и смештање торби у аутобус, а потом смо кренули у посету  етно селу Сунчана река.

„Сунчана река” налази се у Горњој Ковиљачи, у западној Србији. Удаљена је од Бање Ковиљаче 3 км. Етно село “Сунчана Река” пружа јединствену оазу за одмор, опуштање, спорт и рекреацију која је и те како потребна људима који су оптерећени свакодневним обавезама. За ученике је овде највећу атракцију изазвала Шотрина плажа где су снимане сцене за филмове Грех њене мајке, Непобедиво срце и Шешир професора Косте Вујића

У склопу етно села ученици су могли да уживају у јахању коња, да испробају вожњу четвроточкаша- возила за све терене или да се окушају у пењању уз стену. Обишли смо терене за спорт и рекреацију, вежбалиште у природи као и забавни парк.

После лепих и садржајних јутарњих момената крећемо у Бању Ковиљачу и надалеко чувен парк ове бање. Бања Ковиљача обилује изворима сумпорне воде, лековитим блатом (пелоидом), чистом нетакнутом природом и бројним  културно- историјским. Ученици су уживали у вожњи возићем кроз парк и околину као и у разним садржајима које нуди ово место.

У 13 часова и 15 минута стижемо у одмаралиште Видиковац на Гучеву где је постављен ручак за ученике и наставнике. После ручка уследио је одмор и рекреација, а затим повратак кући уз успутне паузе код Шапца као и посета Лугарници на Фрушкој гори где су ученици имали прилику да уживају у природи и благодетима овог места.

Екскурзија је завршена доласком испред школе «Вељко Влаховић» у Крушчићу око 20 часова и 20 минута.

Екскурзија је у потпуности испунила васпитно-образовне циљеве и задатке. Ученици су упознали појаве и односе у друштвеној средини, културно, историјско и духовно наслеђе наше земље. Уочавали су узрочно-последничне односе у конкретним природним и друштвеним условима, упознали начин живота и рада људи у овом крају, што ће свакако подстаћи изражавање и стваралаштво ових младих људи. Била је ово и  прилика да кроз дружење, у опуштеној атмосфери, развијају узајамну солидарност и одговорност, дух заједништва и оптимизам.

 

Извештај написао:

наставник српског језика, Горан Ерић

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *