Izveštaj sa dvodnevne ekskurzije od 5. do 8. razreda 18. i 19. maj 2017.

„Priroda na dlanu“
18. maja 2017.
Poseta Srednjoj stručnoj školi u Crvenki
23. maja 2017.

Izveštaj sa dvodnevne ekskurzije od 5. do 8. razreda 18. i 19. maj 2017.

Kruščić-Hopovo-Korenita-Tršić-Lipnica-Gučevo-Banja Koviljača-Kruščić

Sunčanog jutra, 18. maja 2017. godine, učenici od petog do osmog razreda naše škole krenuli su na dvodnevnu ekskurziju. Agenicija «Eurolajn- Pekez» iz Sombora se pobrinula oko besprekorne organizacije cele ekskurzije. Putovanje je organizovano udobnim autobusom, a na ekskurziju je krenulo 56 učenika, jedan pedagoški asistent, četiri nastavnika, lekarka i stručni vodič. Posle provere autobusa, učenici su se udobno smestili i krenuli smo oko 8 časova.

Nakon usputne pauze i doručka stižemo na naše prvo odredište- manastir Hopovo.

Nalazi se na blagoj padini južnih obronaka Fruške gore, nedaleko od Iriga. Udaljen je svega stotinak metara od magistralnog puta Ruma – Novi Sad, te je jedan od najpristupačnijih fruškogorskih manastira. Manastir Novo Hopovo, zajedno sa Krušedolom, po svojoj arhitekturi, prosvetnoj ulozi, istoriji bogatoj kulturnim, verskim i političkim događajima, jedan je od najznačajnijih manastira u Srbiji, a posebno među fruškogorskim manastirima. Ljubazni iskušenik sačekao nas je u crkvi  svetog Nikole i održao kratko predavanje o istoriji manastira, arhitekturi, slikarstvu kao i o najvećem bogatstvu manastira a to su mošti svetog Teodora Tirona koje se čuvaju u kivotu u crkvi.

Nastavljamo putovanje do našeg sledećeg odredišta- selo Korenita gde se nalazi manastir Tronoša.

Manastirska crkva posvećena je Vavedenju Presvete Bogorodice. Oštećena je i tokom Drugog svetskog rata. Ponovo je obnovljena 1961. godine i otada manastirski kompleks poprima današnji izgled. Današnji manastirski kompleks čine: crkva, novi konak sa prostranom trpezarijom, izložbeni prostor i Muzej Vukovog ranog školovanja. Ceo manastirki kompleks je skladan i prilagođen turističkom boravku.
 Za manastir Tronošu vezan je jedan od najlepših narodnih običaja: Ratarske sveće. Dva susedna sela skupljaju priloge i prilažu manastiru Tronoši, u vosku izlivene sveće za Veliki četvrtak. Sveće su visoke oko 2m i teške preko 50 kg. Ni u najtežim danima istorije ovog kraja, ovaj običaj nije prekidan.
 Nedaleko od manstira Tronoše, nalazi se desetocevna betonska česma sa hladnom izvorskom vodom, koju narodno predanje pripisuje devetorici braće Jugovića i starom Jug – Bogdanu. Iznad česme izdiže se kapela svetog Velikomučenika Pantelejmona. Prvobitna česma i kapela, po narodnom predanju podignute su uoči Kosovske botke 1388. godine. Mnogo puta su kroz istoriju rušene. Sadašnja kapela sa česmom podignuta 1968. godine.

Posle kraće pauze i predaha nastavljamo ka Tršiću, rodnom mestu Vuka Stefanovića Karadžića. Stižemo do Vukove spomen-kuće gde nam je kustos održao kratko predavanje.

Vuk Stefanović Karadžić rođen je 1787. godine u Tršiću u kući pletari, koju je podigao njegov deda Joksim Bandula. Vukova porodica se naselila u Tršiću, napustivši Hercegovinu, bežeći od turske osvete. Rodnu kuću, kako je on sam zabeležio, Turci su za vreme Karađorđeve vladavine palili deset puta.

Na mestu prvobitne kuće, Gajo Matić i Kojo Marjanović, meštani Tršića, da bi sačuvali od zaborava, poboli su veliki hrastov krst, 1897. godine, u vreme prenosa Vukovih posmrtnih ostataka iz Beča u Beograd. Taj hrastov krst i danas stoji u Vukovoj spomen-kući u Tršiću.

Povodom 100 godina Vukove smrti (1964. godine) studentske radne brigade na radnoj akciji „Tršić 64″ su podigle amfiteatar sa pozornicom, koji odgovara potrebama organizovanja Vukovog sabora i Đačkog Vukovog sabora, a 1987. godine Tršić dobija celovit izgled kao kulturno-istorijsko spomenička celina. Takođe je izgrađen put od Vukove kuće do manastira Tronoša. Učenici su imali priliku da obiđu kompleks i vide kako se nekada živelo i radilo. Usledio je odmor i obilazak ostalih, usputnih – vrednih znamenitosti kao i uživanje u lepoj prirodi tršićkog kraja.

Nakon Vukove spomen -kuće krećemo ka selu Lipnici u posetu bašti Rajska dolina, Živka Panića. Ljubazni domaćin nas je sačekao na svom imanju koje se proteže na više od jednog hektara gde smo imali priliku da vidimo retke biljke i životinje koje gaji Živko. Upoznao nas je sa retkim cvetom sa Sumatre, zatim sa anđeoskim trubama, magnolijama u 15 različitih boja, drvenastim božurima, lokvanjima, kestenom crvenog cveta, džinovskim đurđevkom. Najveću atrakciju ovde za učenike je predstavljao gavran Gvozden koga je domaćin naučuo da priča. Posle obilaska i predaha krećemo ka Gučevu.

Oko 19 časova stižemo na Gučevo u odmaralište Vidikovac.

Gučevo, je šumovita planina koja je natkrila Banju Koviljaču s južne strane. Planina i Banja su dva nedeljiva pojma, jer se uslovljavaju i na sto načina spajaju i prožimaju. Na samo 4 km od Podrinjske lepotice Banje Koviljače, na nadmorskoj visini od 550 m., koja nesumnjivo predstavlja raj za uživaoce u prirodnim lepotama, nalazi se Ugostiteljski kompleks “Vidikovac”. Nakon raspodele učenika po sobama u 20 časova organiѕovana je večera, a potom su učenici mogli da uživaju u sadržajima ko ji pruža ovo odmaralište. Bujna vegetacija okoline, tereni za razne sportske sadržaje i svakako diskoteka u kojoj su učenici imali nezaboravan provod od 22 časa do ponoći. Druženje učenika je nastavljeno u objektu «do kasnih sati».

Drugi dan je započeo ranim buđenjem, a za pojedine i kasnim nespavanjem oko 7i30 časova. Doručak je bio zakazan u 8 časova, nakon doručka predah, pakovanje i smeštanje torbi u autobus, a potom smo krenuli u posetu  etno selu Sunčana reka.

„Sunčana reka” nalazi se u Gornjoj Koviljači, u zapadnoj Srbiji. Udaljena je od Banje Koviljače 3 km. Etno selo “Sunčana Reka” pruža jedinstvenu oazu za odmor, opuštanje, sport i rekreaciju koja je i te kako potrebna ljudima koji su opterećeni svakodnevnim obavezama. Za učenike je ovde najveću atrakciju izazvala Šotrina plaža gde su snimane scene za filmove Greh njene majke, Nepobedivo srce i Šešir profesora Koste Vujića

U sklopu etno sela učenici su mogli da uživaju u jahanju konja, da isprobaju vožnju četvrotočkaša- vozila za sve terene ili da se okušaju u penjanju uz stenu. Obišli smo terene za sport i rekreaciju, vežbalište u prirodi kao i zabavni park.

Posle lepih i sadržajnih jutarnjih momenata krećemo u Banju Koviljaču i nadaleko čuven park ove banje. Banja Koviljača obiluje izvorima sumporne vode, lekovitim blatom (peloidom), čistom netaknutom prirodom i brojnim  kulturno- istorijskim. Učenici su uživali u vožnji vozićem kroz park i okolinu kao i u raznim sadržajima koje nudi ovo mesto.

U 13 časova i 15 minuta stižemo u odmaralište Vidikovac na Gučevu gde je postavljen ručak za učenike i nastavnike. Posle ručka usledio je odmor i rekreacija, a zatim povratak kući uz usputne pauze kod Šapca kao i poseta Lugarnici na Fruškoj gori gde su učenici imali priliku da uživaju u prirodi i blagodetima ovog mesta.

Ekskurzija je završena dolaskom ispred škole «Veljko Vlahović» u Kruščiću oko 20 časova i 20 minuta.

Ekskurzija je u potpunosti ispunila vaspitno-obrazovne ciljeve i zadatke. Učenici su upoznali pojave i odnose u društvenoj sredini, kulturno, istorijsko i duhovno nasleđe naše zemlje. Uočavali su uzročno-poslednične odnose u konkretnim prirodnim i društvenim uslovima, upoznali način života i rada ljudi u ovom kraju, što će svakako podstaći izražavanje i stvaralaštvo ovih mladih ljudi. Bila je ovo i  prilika da kroz druženje, u opuštenoj atmosferi, razvijaju uzajamnu solidarnost i odgovornost, duh zajedništva i optimizam.

 

Izveštaj napisao:

nastavnik srpskog jezika, Goran Erić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *